U Jednom Селу

U jednom selu kod Крагујевца živela je velika породица, ali nisu mogli da se slažu jedni sa drugima zbog srpskog писма. Dok su neki više voleli da koriste ћирилицу, drugi su radije koristili латиницу. U цркви je uvek bilo свађе oko toga na kojem писму treba da bude молитвеник, ali to je njihovoj деци baš smetalo jer su oni bili mladi i progresivni. Kad se najstariji син jednom uvukao noću u цркву i zamenio sve литургијске књиге kineskim, pa je zbog toga zbunjivao људе tokom jutarnje литургије, neki u породици su se naljutili na njega i prestali da razgovaraju sa njim, a drugi su ga čak i prokleli što se šali u цркви. Zbog toga je rekao svima: “Otići ću odavde i vratiću se tek kada prestanete da budete tako tvrdoglavi oko pisanih система!” Na to mu je отац odgovorio: “To je tvoj проблем, ali radi šta želiš — jer te volim.” Posle toga otišao je sledećeg јутра, a mnogi su se pitali: “Nismo li bili previše strogi prema njemu? Da li je važno koje писмо koristimo, ako izgubimo našu децу?”…